Jašeš konja. Konj galopira dok ti muda truckaju o kožni sedlanik što ga je izkovo još čiča Sretoje davne trijespete. Vjetar ti je u kosi. Vonj sveže pokošene trave ti je u nozdrvama. Silaziš sa konja da opustiš prepone. Zavlačiš ruku u gaće i punim plućima udišeš miris užegle jarčevine koju ti je poslao mališa. Opušten si. Dan čini se nikad bolji. KAD ONO... Saginješ se da ubereš belu radu. Osećaš nešto medj preponama. Ali sad je već kasno.
- Ajde ajde mali, dobar si ti momak, samo radi..
- Ali direktore, radim ovde već des' godina, imam fakultet, uporan sam, žrtvujem se, mala plata.. pa majka mu stara, hoću neko unapređenje. Nisam ja ovde došao da budem rob. Da me neko jaše. Imam troje dece, ženu koja ne radi.. trebaju mi veća primanja. Da pušim govna? Ok.Par decenija kasnije.
- E vidi 'vako. Tata me je poslao da me zaposliš. Rekao je da zaboravite one stare nesuglasice i teške reči.. kapiraš. On je bio direktor ovde, to znaš odlično i ti si, 'ajde da se figorativno izrazim- neko ko ga je nasledio kada je otišao u penziju. Hoću neki sektor de je dobra plata. Službeni auto.. Šta? Da se napasem kurčeva zajedno za ocem? Dobro.
