Nešto što se sigurno svima par puta u životu desilo. Sediš kući i nešto vrtiš po rukama, to ti ispadne i više nikada ne nađeš. Kao u zemlju da je propalo.
Sediš u skoro potpuno mračnoj sobi ispred kompa. Jedino svetlost monitora ti pomalo osvetljava sobu. Lagano stavljaš cigaru u usta dok pišeš neku podužu definiciju na Vukajliji. Pokušavaš rukom da napipaš upaljač, očiju zalepljenih za monitor i posle par sekundi uspevaš. Podižeš upaljač da upališ pljugu i u tom momentu ti ispada iz ruke, udara u nogu i odleće negde.
Lenjo ustaješ sa stolice iznerviran ali apsolutno siguran da znaš gde je upaljač, jer ti to možeš lagano da oceniš po zvuku. Dolaziš do mesta gde misliš da je upaljač i škiljš u mraku da ga ugledaš ali njega nema. Podižeš tepih da nije malo ispod njega ušao ali ništa. Ma mora da je ispod stola. Brzo se bacaš na kolena i krećeš da rovariš po kablovima ispod kompa ali ni tamo ga nema.
Počinje malo da te hvata panika, jer nemaš rezervni upaljač, a ko će svakih 15 minuta da ustaje da pali na ringlu. Lift ne radi i stvarno će biti gadno ako budeš morao da silaziš i posle se pentarš do šestog sprata jer ne radi lift.
Ej nema panike. Pališ svetlo jer tako ćeš ga sigurno ugledati, posebno ako je na tepihu jer je upaljač slične boje kao tepih pa možda zato ga ne vidiš.. Nema ga na vidiku.
Sigurno je malo uleteo ispod ormara. Uzimaš hemijsku olovku i provlačiš je ispod ormara od početka do kraja u nadi da ćeš čuti obećavajući zvuk udarca hemijske u nešto plastično ali ništa. Izvukao si samo drugu hemijsku. Posežeš za težom artiljerijom i uzimaš varjaču, guraš je ponovo ispod ali nailaziš samo na prašinu, kliker koji je tu ko zna od kada i flop koji je već požuteo.
Počinješ da se ozbiljno nerviraš. Pa nemaš ti sobu od 100 kvadrata, sa tonom nameštaja, pa da ne možeš da nađeš upaljač u njoj. Praviš krug oko stolice zavirujući kod svakog točkića ali ga nema. Gledaš u svaki ćošak i počinješ da tražiš čak i na mestima gde nije imalo šanse da odleti. Sve ćoškove, dižeš ceo tepih, gledaš na krevetu, pod krevetom koji je iza stolice za komp, ma svud po sobi. Nema ga.
Tada odjedom shvataš da moraš po upaljač do trafike.
Gde je upaljač?
Istina je tamo negde........
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
http://vukajlija.com/peta-dimenzija/295797
:D +
tl;dr
šalim se =)
+
:D +
Malo je ovo moje različito. Kod mene se nikada više ne pojave. Gde odoše? Nemam pojma.
Zbog ovog plus
takav +
i takav patrik
da je to neverovatno...
moj najgori slucaj ovoga je sim kartica
Možda ćeš jednog dana da pronadješ džinovski štek upaljača negde u stanu.
Ne znam ali zbog te pojave sam počeo da gomilam upaljače na gajbi pa već imam solidnu gomilicu. Nema više iznenađenja :)
bravo batice..realnost :)
U mom slučaju samodržeća čarapa u tuđem stanu. Sačuvaj bože. Nikad je nismo našli... +
uuu al je ovo dobro..
Fala Kosmo, pisano je baš u momentu kada sam tako tražio upaljač koji nikada nisam našao...
nikad?u jebote...
Dosije X...nikada...ko zna gde je...nemam objašnjenje...sva sreća 10 kinti su ali ponekad pomislim gde je bre...
ma istina je negde tamo...