Kad se zbuniš na trenutak,a profesor jedva dočeka da ti tutne indeks pred nos i pozdravi te.
Pričaš već petnaest minuta i kapiraš da ti desetka ne gine. U jednom trenutku, dok zastaješ da uzmeš dah, na sekund blokiraš.
- To je...
- Daaa?????
- To j...
- Doviđenja, koleginice!!! (indeks pada ispred tebe, dok širom otvorenih usta bleneš)
- Ali, to j...
- Ne, žao mi je, doviđenja.
- Ali, krenula sam da kaž...
- Doviđenja, koleginice, vidimo se u junu (a kroz naočare mu nazireš zli pogled i jedva suzdržani smeh ludog, zlog naučnika)!
