Драгачевски Вудсток (први Сабор у Гучи је одржан 1961) је старији од вудсточког Вудстока (1969). Разликују се по томе што је онај Вудсток био једнократан, а овај драгачевски се повампирује сваке године, па тако траје, ево, скоро колико и ја (али се, за своје године, држи много боље него ја). Разлика је и у томе што се тамо улаз плаћао тадашњих 18 долара (24 на сам дан почетка), а овде је улаз фрај, али те зато ревносно изувају унутра, док не успеш да изађеш (а наиван си ако помислиш да си се изласком из Гуче спасао, јер те онда дочекају саобраћајци који ти, уз љубазан осмех, понуде "мелодику", да можеш после да се хвалиш како си и ти нешто одсвирао у Гучи).
Разликују се два Вудстока још по много чему, али заједничка им је суштина (цитирам):
"Највећи догађај контракултуре";
"Фестивал рађа нову мини-нацију која се бори за своја права. Умови бивају 'отворени', прекомерно се користи дрога и 'љубав' се бесплатно дели."
(Добро, ово за дрогу и љубав треба узети условно: код дроге је разлика чисто техничке природе, али су ефекти исти. А бесплатна љубав? Тја, шта да се ради, променила се времена, ни код бабе одавно више нема џабе.)
Као што је једини разлог измишљања предмета Грађанско васпитање био тај да се контрира веронауци (иначе никада никоме не би пало на памет да га уводи), тако је и оснивање EXIT-а првенствено инаџијско-контрашка реакција врло шаролике коалиције снобова и разних интересних група. Будимо реални: да није драгачевског Вудстока, Ехит не би одмакао даље од локалног фестивала који се заборави брже него што се заврши. Једноставно, не би било толико мотива за труд око тог фестивала. То је само једна у низу потврда да овде ништа не може да функционише (а камоли да успе) без тог дуализма, у чијој је основи обично међусобно комшијско инаћење и надгорњавање. Инат је овде не основни, него једини покретачки мотив, јер лежи у корену свега паметног и доброг што смо икада урадили.
А опет, има нешто због чега је драгачевски Вудсток ипак за прса испред свог варадинско-шаначког пандана: ма колико био добар и успешан (а заиста јесте, свака част!), EXIT ипак довека остаје у категорији "један од...". А драгачевски Вудсток је један, једини, јединствен и непоновљив.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
exit> guca ali je lepo napisano +++
Bravo!
Хвала, је л' зато што сам коначно научио да линкујем?
;D
PLus, zanimljiv pogled mr Frajkor i teza o neophodnosti dualizma i kontre hm
Bravo za link:)
Defka dobra.