
Мала, али одабрана екипа циркатора.
На сваком весељу, они први почињу са пијењем. Пију пиво, не би ли се уходали. Пола гајбе по човеку, минимум.
А онда се прелази на домаћу - а коју, зависи од поднебља, нпр. у Шумадији је то нека шљива мученица од 22 града и ништа мање година. Е, за њу се не зна тачна доза по човеку; али се зна да ни један члан Дринк-тима неће да повраћа кад се нашљока, јер је гре'ота на тај начин бацати ракију. Исто тако, ни једног од њих неће сутрадан болети глава и слично, јер је искусно кркао печење између сваке 3-4 ракије, а повремено је ракију гасио киселом.
Јутро после весеља, док се изубијана омладина трезни кафом и киселом/кока-колом, ови искусни уживаоци алкохола клин клином избијају, конзумирајући комплет кафу.
Када нису на весељима, могу се наћи код задруге, како испијају локално пиво. Викендом у преподневним часовима, задругу замењују фудбалским игралиштем. Ту гледају своје синове, братанце и сестриће како терају лопте против екипе из суседног села. По завршетку меча, наравно, иду задрузи.
Они представљају незаобилазну групу људи у многим заједницама у Србији (а и шире).
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
На конто Дрим тима? Може :)+