
Игре које су настале са само једном сврхом, решити вечиту полемику, који од цимера ће сићи по намирнице. Тек касније попримају забавни карактер.
(Персија VI век н.е., Универзитет у Екбатану)
-Ајде Сиси Бане, мојне си цупи, гладан сам као шакал, могао би да сиђеш по неки хас.
-Ксерксе, шупичкуматерину, ишао сам прошли пут.
-Значи, нећеш, а? Нећу ни ја, сигурно. 'Оћемо да извлачимо сламке?
-Јок.
-А, карте?
-Јок.
-А, пергамент, камен, маказе?
-Јок.
-А, не љути се варварине?
-Нећу, то су све игре у којима одлучује срећа, 'оћемо ону моју, на табли са 64 поља и 32 фигуре. Зовем је ''Оплоди даму'', лишена је фактора среће.
-Е, Сиси Бане, ако та игра потраје, сечем курац на лицу места, што не измисли неку справу па да призовемо фаст фуд. Ништа, онда, кога првог задере киселина, жемо?
-Жемо.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Hihih :D +
pergament, kamen, makaze xD +++
:D Fala.
Hahahahaha, poznato mi ovo nesto, dobra, dobra. :D + *
sa mnom studirala tri ortaka iz istog mesta, na svakom predavanju samo jedan dođe i potpiše svu trojicu - igrali jamb pa ko bude najgori mora na predavanja... +
Fala ljudovi @unnamed89 sreća što ima kućna dostava, inače bi oči povadili. :-)