Horda neotesanih ljombera koji, zbog ograničenosti svoga uma, odnosno, nemogućnosti shvatanja posledica svojih postupaka, neće snositi potpunu odgovornost pred sudom.
Sudija: Recite, o čemu ste razmišljali kada ste, zajedno sa svoja tri drugara ovde prisutna, svome komšiji, tužiocu Radojku Stamenkoviću zapalili pun kotar slame i tako mu naneli značajnu materijalnu štetu?
Ljomber: Pa... Dule i Steva rekli da to neće da gori jer je od prošle godine i da je povuklo vlagu. A ja sam znao da hoće! Slama je to, bato moj! I, tako se mi opkladimo i zapalimo je...Hehe.
Sudija: A šta je za to vreme radio četvrti optuženi?
Ljomber: Stojko? On je dojio čika Radojkovu Šarulju u štali, nije ni znao šta mi radimo. Pustite njega, druže sudija. Nije on ništa kriv!
Sudija: Niste ni vi.
Društvo u kom svaki ortak odgovara u skladu sa svojom ulogom u društvu. Jedan ima kola pa vozi, drugi je pun para i valja ga imati pored sebe, jednog vole ribe i ima dobru spiku, te je poželjan kao takav, dok je jedan jadan sirotinja i vode ga sa sobom najviše zbog nekog sažaljenja.
Problem u funkcionisanju društva i narušavanje sinergije dolazi kada onaj sirotinjski drugar, s ciljem dokazivanja drugim članovima, započne tuču u lokalnoj kafani. Ovaj što ima kola neće da se bije, jer nema posle ko da vozi. Ni ovaj drugi nije lud, plaća im sve, još nakon toga treba popiti batine. Onaj treći je šmeker i licko, te mu nije u krvi batinjanje, osim u slučaju neke rasne plavuše. Ostao je samo onaj sirotinjski sin.
Naravoučenije, kako u ekonomiji, tako u životu, sirotinja uvek najebe.
