Pravilno je reći i grafitna olovka ali odlučio sam se ipak za drvenu olovku jer sam tako naučen od malena.
Znate one stvari, sitne predmete, koji imaju neprolaznu vrednost, neki sentimentalni duh, bez obzira na tehnološki razvoj koji donosi mnogo praktičnije zamene postojaće uvek ljudi koji će ih držati pa čisto zbog tog sentiša i nostalgije.
Sećate li se štedlerove olovke, HB. Lagano zaoštrena. Uvek je čuvam u kožnoj futroli gde držim pribor za crtanje, ali ipak je više koristim za pisanje. Volim zvuk hrapave hartije dok ostavljam tragove svojih misli hitripm pokretima kurziva. A gumica? Ko to još koristi? E pa imam jednu staru. Silom trenja odstranjuje pogrešne odluke a onda lagano duvanje na površinu lista i kao magijom odnesena slova. Svako od nas bi voleo da ima jednu životnu gumicu, zar ne? Ali ovo je ipka priča o drvenoj olovci, o gumici ćemo neki drugi put.
Bilo je to doba kad su nas učili da pišemo. Svako će reći najlepše doba u životu ali ja ću da protestujem.
Dolazeći tih dana u školu bio sam primoran da na časovima po ceo dan pišem kose crte, uspravne crte i razne druge crte. Jednu iza druge u beskonačnom nizu. Učiteljia je bila jako stroga i rigorozna. Na kraju časa bi pobrojala sve crte i ako fali jedna slala bi u ćošak ili, što sam još više mrzeo, tražila je da sve ispočetka radim. Gomile i gomile crta. Jako sam mrzeo takve besmislene radnje već tad, i tu učiteljicu koja je podsećala na moju babu pa sam iz tog razloga osećao još veći prezir (baba mi je debilka bila).
Jednog dana, kad je sve postalo nepodnošljivo, rešio sam da stanem na kraj toj tiraniji. Pre časa, na malom odmoru, uzeo sam i bacio svoju drvenu olovku u korpu za smeće. Kada je čas počeo svi su po navici otvorili svoje sveske u velike i male linije i poslušno, pognutih glava, bacili se na posao. Ja sam izvadio svoj telefon i ušao na fejzbuk (tad je fejzbuk bio još uvek popularan). Učiteljica je odmah primetila moje jogunstvo i strašljivim hodom prišla do moje klupe. Upitala me je:
- Zašto ne pišeš?
- Nemam olovku.
- A gde ti olovka?
U tvom dupetu, rekao sam.
