Virtuelna (nepostojeća) stvar za koju smo morali da trpimo razne uvrede učitelja i profesora, a da ne uzvraćamo. To je pojam od koga se starijim ljudima tresu ruke i vilice i pri samoj pomisli. To je njima nešto slađe i od ratluka.
To je pojam zbog koga nisam mogao da idem na fudbal pre nego što završim domaći. Zbog koga sam i sa temperaturom morao da idem u školu. Ćale mi je govorio da je takvom poslu jedina alternativa da budem uličar ili ovčar. Zbog njega se posvađala i cela moja ulica. A i tetka Cana sa ujna Slađom zbog toga više ne priča.
Teča Nikola je zbog tog "Državnog posla" i malko šlognuo. A moj brat Miloš čak i ima taj "posao". Al ne znam šta radi i gde, pošto je po ceo dan u kladionici. Moja snajka je plakala dve nedelje kad ga je izgubila.
To je zapravo jedna mračna sila koja već dugo godina obavija Srbiju... I ponekad se pitam:
Jel vi srbi radite da bi živeli ili živite da bi radili?
Sve sami referenti...
