Kaže se za mortus pijanog lika na svadbi (nekad i ispraćaju u vojsku) koji vija da šamara pevača što mu ne sviraju željenu pesmu osmi put zaredom. Dok muzika prestaje, za njim idu taoci: sva rodbina, drugovi i ostali gosti u želji da spreče bruku i uništenje dugo očekivanog i spremanog veselja.
Ova igra nerava traje dok se nađe neki ozbiljan pregovarač da reši napetu situcaiju.
Lola: Jel ćeš ti da sviraš opet to isto za moje rođene pare el da ja zavrćem uši?
Pevač: Pevali smo care, 7 puta, imaj dušu, evo starojko čeka satima...
Lola: More sviraj kad sam reko, sad ću da ti....
Majka lolina: Nemoj sine ko Boga te molim, narod gleda. Malko si popio, idi sine sedi...
Sestra: Poslušaj majčicu našu, pusti ljuda da se vesele.
Drugar šapuće na uvo: Brate, dobro je, sačekaćemo smrada iza šatora kad krene da šora, bre.
Lola: Ma ima da svira, mamicu mu...
Lolin otac, iskusni pregovarač: :PLJASšamar: Mrš na spavanje, stoko pijana! Ti da me brukaš pred 'volkim ljud'ma? Muzika, nastavi sa željama!:Aj berem grožđe, biram tamjaniku, oj Zoro Zoriceeeeee.....:
