Duh iz igraonice

Не. Не протрља се играоница и из ње изађе набилдовани дух са масном косом и педерском брадицом који исуњава жеље. Овај дух вам неће испунити ни једну жељу сем да се запитате до којих граница иде траћење живота. Он је блед, неухрањен (или гојазан), подочњаци до колена, као и коса. Покрети ногу су му беживотни. Лева...десна...лева...све док не дође до компјутера испод Вуковог споменика. Тамо почиње његов живот -ноулајф.
Ту постаје шта год он жели. Херој, маринац, ћелави лик у смокингу, асасин из средњег века...тенк или авион, црнац из гета или дебели Тони.
Прсти су му дугачки и брзи. Своју лозинку куца брже него што је изговара. А и не изговара је, јер је она његов живот, његова каријера.
Он не постоји у реалности, неприметан је и затворен. У време када није у школи, он је испод Вука, или у Краљице Наталије. То је његова лампа. А он је свемоћни дух. Свемоћан само онлајн. Жив само док има времена у играоници. Присутан само у гејму. Његова фигура већ одавно је виртуелна...