Duh naroda

Lokalna srpska pijaca.

Prvo na šta naletim je brkata baba. Ima vece brkove nego ja, ali se smeje, spremna na šalu cak i na racun svojih brkova.
Posle nje svratim do matorog paora, on mi se žali kako ceo dan radi, a nema para da prehrani porodicu, ali svejedno uvek ima mesta za osmeh.
Tu je i neibežni lokalni pijanac. Njegov moto je, dok ima alkohola, meni dobro.
Prodavac voca priča kako njemu dobro ide, u priču se ukključuju i ljudi bez posla koji tu pazare i kažu da i pored toga što voće nije jeftino uvek mora da se ima u kući, dobro je to za zdravlje.
Sve mesare su pune. Kakvo je to naše domacinstvo ako bar 5 puta nedeljno nema meso za ručak ? Nije bitno što su novcanici prazni, mesa ne sme da zafali.
Lokalni Cigani se utrkuju da uvale ono od robe što imaju, a nadje se svašta. Od toalet papira do gumica za cesmu. Snalaze se.
Neizbežne, gotovo svuda, su price o politici, fudbalerima, košarkašima i sl. Kao i svadje zbog istih, mnogo je mišljenja, a svi misle da su u pravu.
Mnogo je materijala na takvim mestima, ali može se i na osnovu ovoga zakljuciti kakvi smo mi.
Kakvi smo ustvari ? Neoptereceni izgledom, srecni ako imamo hrane i pica. Sposobni smo da se snadjemo u svakoj novonastaloj situaciji. Kriza nam nije strana, jer mi i ne znamo kako je to živeti bez krize. Uvek spremni za šalu, ali i za svadju, tvrdoglavi do kraja. Gledamo da sebi i svojim najbližima obezbedimo koliko možemo, jer nam je porodica, ipak na prvom mestu.