Duhovit k'o Nemac

Синоним ултимативне недуховитости и, уједно, својеврсни парадокс поменутог ентитета а како је исти изворно и настао као шала Брадатог Тролџије и то она über-неслана, идемо на горка → горча → вулва Наташе Кандић. Елем, антоним свему ономе што у интеракцији између два или више хомо-сапиенса иоле може и уме да буде смешно, забавно, вицкасто па чак и симпатично, пушила говно брдском овну дабогда, метастазо једна од жене (аутор се и даље задржава на горепоменутој...и прошло га је; прим.прев.).

Јер уколико би бројем од 1 до 10 хтели да категоришемо левел хумора једног просечног, али и надпросечног припадника цењене аријевске расе - где јединица одговара лику & делу нашег драгог Жајка а десетка оном Зорана Радмиловића као Радована Трећег у истоименој представи а и после до зоре у "Српској Кафани" (како ми је носталгично причала бакута лололо) - тај број би и у преко 80 милиона случајева и мерења износио око -146, што корелира духовитости једне четке за ВЦ-шољу...и то оне што, фазон, има оне рибице које пливају по њој, шатро, дизајн и те муње. Уствари, наречени производ је скоро сигурно дизајнирао неки Швабо, пробабли вођен креативном мотивацијом проспективне сцене у којој један германоидни корисник истог развлачи своје лице у зиљави кез (види под "Јелена Јанковић"; прим.прев.) приликом док струже својeрчни потпис са природног слива персонализоване кењаре.

И кад смо већ код мокрог чвора & осталих злочина онда треба поменути и да се међ' прозваном нацијом кобасичара посебно високо котирају вицеви о говнима или, пак, са говнима у себи...што и не мења нешто специјално њихову поенту а не утиче ни на то да иза себе оставе ишта мање мучан призвук у ушима. И ждрелу, разуме се. Вицеви о сексу су тек посебна прича за себе. Бљување плућне марамице као последица ултимативне лолчине редовно прати такве зиљавштине као што су "Нека неко брзо зове ватрогасце, (рендом швапско име)__________је страшно загорео!", "Хана воли суши, а ја Ханину муши" (нем. muschi = пичкa) или "- Ћао, ја сам Антје. - Ћао, ја сам загорео", а не сумњам да би, када би могла да се преведе или барем довољно добро препева, легендарна фора провинијенције извесног округлог броја у Немачкој у рекордном року запатила огроман број дебогених поклоника који би је експлоатисали до имбецилности. Као и код нас што раде, реално.

Тиме, заправо, долазимо и до основног разлога непостојања макар и 1/7 духовитог Немца а који се, попут разлога постојања милион других духовитих жена и мушкараца, огледа у њеном или његовом (не)поимању смешног и (не)перципирању истог у свом окружењу. И док смо ми Срби недвосмислено ван сваког сличног и несличног поређења а услед вишевековне убијености у појам и генетски усађеног цинизма, у Немачкој, пак, један ДАНАШЊИ пад неке жене на улици и комплетно заустављање саобраћаја и пролазника у неспоредној близини ради савијања у стомаку од смеjа, СУТРА ће бити главна тема на вечери са блиским пријатељима, а ако током забавне рекапитулације јучерашњег догађаја неко услед неконтролисаног кикотања буде и прднуо, штрудла са сосом од ваниле ће још неко време морати да сачека у кујни. Јеботе.