Он као да је изашао из америчког филма у коме главни лик има 167 кила јер пати зато што га мајка не воли, а девојка га је оставила и за ужину једе кантицу пилетине и кантицу пиреа које залива са балоном кокаколе.
Масан је, има подбрадак велик к'о просечна рука, очи му се не виде. Утеху увек тражи у храни. Само жваће, грокће и прди и самосажаљева се.
Мица: Еее, шта да купим вечерас за седељку?
Раде: Купи доста пива. И кило чипса за Марка.
Мица: Што си бре толико ђубре?
Раде: Хајде Цоми не сери, купи кило и моли бога да је јео пре него што дође код тебе, иначе оде цео фрижидер, а и нас има да мерка.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.