Jedan od mnoštva slepačkih običaja u Srba. Pisanje poklona u svesku posebno za to namenjenu (rokovnici i agende tvrdih korica su se pokazale kao najizdržljivije) ne upražnjava se jedino o babinama, slavama i sahranama. Sve ostale svetkovine koje domaćin priređuje -krštenja, ispraćaji u vojsku (u novije vreme otkad vojske nema zamenila su ih punoletstva), svadbe nisu pošteđena ovog cincarenja. Pisač/ica poklona je postao/la institucija i ovaj posao dobijaju samo osobe od izrazitog poverenja (čitaj: poštenja).
Jedini običaj koji na skali primitivizma prednjači u odnosu na ovaj običaj jeste obznanjivanje šta je ko doneo preko razglasa sa sve onim: "Muzika - tuš !!!"
Bisenija: "Pozvani smo u subotu na svadbu kod komšije Mitra, ženi onog najstarijeg ..."
Milivoje: "De, leba ti, zirni tamo u tefterče šta nas duže, nije red da se brukamo ..."---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Pisačica Poklona: "Dobar dan, dobro došli ... Vaše ime molim ..."
Radojko: "Radojko ... al' piši Čučković ... mi smo familijarno došli ..."
Pisačica Poklona: "Čuu ...čkooo ... vić ... Dobro, gospodine Radojko, šta ste lepo doneli mladencima ? ..."
Radojko: "Piši, dete, serviz za dva'esčetiri osobe od rosfaja ... Solingen ...Made in Germanu ... orginal ..."
Pisačica Poklona: "Ali to je servis za dvanaest osoba gospodine ... ne postoji servis za dvadesetčetiri osobe osim ako niste doneli dva ..."
Radojko: "Dobro ... piši dvanaes' al' obavezno turi da je Solingen, da ne kažu posle da ih dužim za neku kinezaru ..."
