-Brate, popio sam sinoć 20 dunja u klabani. E, brate, i prepičke neke sa medicine slavile diplomu sto od nas. Mnogo ekstra bilo, brate, trebao si da podješ s nama.
Popio si ti dvaes mojih kurca. Pošteno si popio za tri dobre loze, pola kila vode i ekstrat za tortu sa ukusom dunje. Niko normalan ne bi dao dunju ispod 15 evra. A ovaj ti prodaje čašicu za sto dinara, a znaš i sam da mora da zaradi bar duplo na nju. Pa sad ti izračunaj, da l' to moguće. To što ti miriše na dunju ne znači da je od dunje, jer prava dunja ne miriše na dunju nego na rakiju. Uostalom, boli me kurac pi' šta 'oćeš, samo mojne meni da se hvališ. Ja volim rakiju i rado je se sećam. Je l' vidiš ti moj jednjak? Normalno da ne vidiš kad ga nemam, to atrofiralo, to pogorelo. Vidiš kakva mi kičma? Pod šljivu se iskrivila, a ruke na kazan pogorele. Jebale te tvoje dvaes dunje i tebe i tvoju familiju i onog ko ti ih sipa.
-A i za pičke sa medicine me mnogo zabole kurac, ovaj moj mrtvak što neće se više diže od rakije. Ni ovu moju ne mog' više da jebem, a da jurim te gibaničarke s vama i da pijem ta govna? Neka fala.
