Dve crkve u jednoj porti

- Знаш, синко, одвајкада је ова мала црква овде постојала. Е, ова мања! И онда, напуни се све ово народом, Богу хвала, и решимо да мало проширимо ову малу цркву, ил да је доградимо, да се види ипак да нам иде све како треба, јел тако? Па стварно, срамота је да два напредна села имају само једну, и то овако малу, цркву!
И одосмо ми Грошничани код Вињиштанаца да се договоримо. Ал они, ко ће знати што и како, кажу нама да ни за живу главу не пристају да сређујемо ову малу цркву, и да се та црква изградила од њихових пара, и да то не дирамо, да се њима баш овако свиђа да буде!
Е па нећемо тако, браћо из Вињишта! Има вала да направимо цркву, и то има да буде и већа и боља од ове ваше! И има сваки дан да је гледате, у двориште ћемо одма поред ваше цркве да вам је ставимо!
Рече поп да нисмо нормални и да видимо да се некако договоримо, жив није хтео да пристане на то. Ал не лези враже, ми за годину дана испослујемо преко неких људи дозволу да то направимо.
И направимо ти ми цркву, бољу и већу од Вињиштанаца, у мермер смо је сву опточили! Види је каква је лепа! Овако ти ми и нисмо неки сложни људи, ал за то смо се сложили и колко год брзо да је могло, подигли смо је, у инат овим Вињиштанцима!
И гробље смо још једно направили, да се и мртви не мешамо са Вињиштанцима! Кад нас поп опоје за опрост греха, ни на оном свету да немамо ништа заједничко!

И ето, сино, то ти је та прича што имамо две цркве и два гробља у једној порти... Све због ових Вињиштанаца што су тврдоглави били...