Puna kafilerija napuštenih pasa, tužnih, nesrećnih ničijih ljubimaca koji kroz žičanu ogradu posmatraju porodice sa decom kako lutaju hodnicima tražeći baš onog jednog, smešnog, glupavog, ružnog, mirnog, maznog, odgovarajućeg prijatelja. Traže, nalaze, a onda odlaze da popune papirologiju i uvere se da je sve odrađeno kako treba. Da je njihov novi ljubimac propisno očišćen od parazita, da je vakcinisan, da je sterilisan i da je pasivan.
A onda nastupa momenat sreće, baš taj odabrani, po nečemu istaknuti mali ker dobija željenu slobodu, dobija željene vlasnike, dobija svoje zaštitnike. Konačno je slobodan i konačno svoj. I sve to za veoma malu cenu odsečenih jajca. Jebiga bate, šta su jajca u poređenju sa izbegnutom letalnom injekcijom.
- Tebra, sad je sve potpisano, samo da se primeni i implementira i ulazimo u EU.
- Šta ja imam od toga?
- Kako šta imaš bre? Možeš slobodno da se krećeš po celom svetu!
- Brate, džaba ti sloboda kad je platiš mudima...
