
Kao u svakom poslu ili sportu, i u džanki priči je neophodno iskustvo, ružne noći i jutra za bolje sutra, staž pun uspona i padova, borba sa konkurencijom, zapostavljanje nekih drugih obaveza i ljudi, i jako srce da se sve to iznese. Početniku je to nemoguće objasniti, a on se trpa svugde i u sve se razume...
- Brate, ova roba je njesra, mislim, znam čoveka koji bi sa ovom količinom petoricu razvalio, mislim, krajcovani smi, šta dalje da se priča... jbt, bolje da smo stukli kilo rakije... baš sam istripovan što smo se slabo uradili... pa, zar nije, mislim...
- Ej, sine, popušio si dvije šibe vutre, a kroz mene prošlo sto kila droge! I ti nisi, kao, uradjen!? Prokleti džanki u pokušaju... sit sam vas...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.