
Популарно названо пушкица.
Нешто што сваки мудар ученик поседује у свом џепу током контролног. Јер, никад се не зна кад ће ти закуцати мозак.
Штребер: Михајло, како оно иду копаоничке планине?
Мудар: Чек, па зар ти ниси свезнајући бог географије, и члан савета младих географичара у Петници?
Штребер: Ма јесам, јесам...али, и мени некад закуца мозак. Ајде причај.
Мудар (чита с пушкице): Копаоник, Гоч, Жељ...
Професор: Ало вас двојица, па нећемо тако Мики, џепно издање је забрањено на контролном. То си добро знао, а добро знаш и шта ти следује.
Мудар: Боктејебо, ко ме теро да ти причам ишта. шупичкуматерину, пропаде ми целоноћно писање јебеним најситнијим могућим словима. МРШ!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.