Популарно названо пушкица.
Нешто што сваки мудар ученик поседује у свом џепу током контролног. Јер, никад се не зна кад ће ти закуцати мозак.
Штребер: Михајло, како оно иду копаоничке планине?
Мудар: Чек, па зар ти ниси свезнајући бог географије, и члан савета младих географичара у Петници?
Штребер: Ма јесам, јесам...али, и мени некад закуца мозак. Ајде причај.
Мудар (чита с пушкице): Копаоник, Гоч, Жељ...
Професор: Ало вас двојица, па нећемо тако Мики, џепно издање је забрањено на контролном. То си добро знао, а добро знаш и шта ти следује.
Мудар: Боктејебо, ко ме теро да ти причам ишта. шупичкуматерину, пропаде ми целоноћно писање јебеним најситнијим могућим словима. МРШ!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.