Gospodin koji je nakrivio šešir, a onda premlatio Boga u petnaest rundi. Jedan od najvećih boksera u istoriji ovog plemenitog sporta, ali osuđen da večno ostane u senci Muhameda Alija. Možete se onda pitati zašto je Džo značajan? Imao je muda do zemlje. Poznat po tome što se bori od zvona do zvona, nije štedeo protivnike, a sebe još manje. Svestan toga da mu je onaj od gore dao čvrstu bradu, jurišao je na svoje protivnike kao oklopno vozilo od prve do zadnje runde. Ono što je zanimljivo jeste da je za prilično sirovog borca, koji je pri tome imao blago deformisanu levu ruku i bio gotovo slep na jedno oko imao fantastičnu kretnju i eskivažu.
Na sve to Džo je bio tih bokser koji je najviše pričao u ringu. Veruje se da Aliju nikada nije oprostio uvrede koje je ovaj izrekao na njegov račun, pogotovo zato što se i sam zalagao da se Aliju ukine zabrana koju je dobio zbog izbegavanja ratne obaveze. Ipak ono što me je lično najviše oduševilo, jeste jedna njegova izjava neposredno pred smrt, kada je govorio o svojoj karijeri, insistiranju na tome da je on pravi pobednik sva tri meča i još nekim stvarima, tada je jednostavno rekao:
To sam-što sam.
...
ja Dzo Frejzer
tako rano vec umoran i izudaran
zaljubljivao se sve snaznije
u Inger sa zecijom usnom
iz Hamsunovih "Plodova zemlje "
sanjao sumu i oblake
provodio dane zatvoren u sobi
u borbi i dalje
slusajuci Musorgskog I Dzejmsa Brauna
radeci na prepad dvadeset sklekova
bez stila i bez garda u borbi
srljajuci
kidisuci
voleci drugu klasu vozova
i jednokrevetne sobeSrđan Valjarević
