Specifičan postupak rukovanja loptom za fudbal u periodu osnovne škole. Takodje i jedan od preduslova igre, kada se definisalo da li se igra „sa džuganjem“ ili bez. Samo džuganje predstavlja svirepo šutanje lopte za koju nije bilo toliko bitno hoće li pogoditi gol, već samo koliko brzo će leteti. Džuga uglavnom najnapaljeniji lik, koji nema preterano veze sa tehnikom, ili sa fudbalom uopšte, ali voli više da raspizdi po lopti nego ’leba da jede. Takav se obično prvi hvata i penal da šutira, a nasuprot njega može da stane samo golman koji nije baš u vinklu. Etalon za džuganje predstavljao je svirep šut špicinom, pri čemu je neretko dolazilo do lomljenja nokta na palcu ili probijanja čarape.
-Nema džuganja!
(dum!)
-Jes...jesam lepo rekao d...d...da nema...
-Jebiga, nasela mi na rolnu, izvini.
