Lik, za koga ni krivog ni dužnog, otac kaže da je bolje da ga je izdrkao. Nije taj lik ništa kriv, niti je manje sposoban od svojih vršnjaka. Jednostavno, okolnosti su htele da otac celog života žali što mu se rodio takav sin (ređe, kćerka). Ranije su se očevi pravdali na istorijsko nepostojanje kontracepcije, koje bi sprečilo nastanak ovog bića; a danas na pijane i drogirane noći, kao i na to što se omaklo, pa se svršavalo "unutra".
Ali eto. To biće se rodilo i izraslo. A njegov "kreator"? Pa, on je njemu samo biološki roditelj. Neka vrsta donora sperme. Sve mu je drugo, samo ne otac. Šta je on dužan da daje novac za njegovo izdržavanje? Šta je on dužan da mu obezbedi spokojno detinjstvo?
Naslov potiče od imena starijeg sina Džona Lenona. Naime, kada je Lenonova devojka Sintija Pauel greškom zatrudnela, Lenon ju je brže-bolje oženio, sina je zakonski priznao, ali se prema njemu uvek odnosio kao tuđem detetu. Posle smrti, testamentom mu je ostavio veoma malo novca.
"Budi srećan što si tu, biljko, i budi srećan što zakon nalaže da se prezivaš isto kao ja. Samo me je sekund delio od srećnog svršavanja napolju, a onda ti tu ne bi sedeo pored mene!"
