
Увреда сервирана оцу мање надарене особе.
Врели летњи дан...Како би Гру (ког и са тридесет и кусур и онако ћелавог и даље желе) волео да каже „Тридесет степени у хладу“...Станоје, с комшијом му Видојем, у летњиковцу проводи дане годишњег одмора...
:видно узбуђен, дотрчава Станојев син: „Тата, тата, пуштао сам змаја и уплео ми се у дрво! Онда је Пера узео мердевине од комшије Животе да би дохватили змаја и онда је он пао! Сви смо се смејали, а и поломио је мердевине! Јел можемо да узмемо наше мердевине?“
Станоје: „Не може и смири се бре више! Повредићеш се, а сутра ти је пунолетство!“
Давид: „А што си такав тата?“
Станоје: „Реко сам не може! Уше!“
Давид: „Добро тата. Ћаос!“ :одлази скакућући у стилу Пипи дуге чарапе:
Видоје: „Црни Станоје, ко је теби био најбржи спермић! Мали ти је класичан гурач коцке у круг...“
Станоје: „Добро, шта кењаш, бар ми је мала дете за пример...“
:раговор комшија овај пут прекида Станојева ћерка која се управо вратила из школе: „Тајооо, из школе су рекли да ме неће пустити у седми разред, ако не научим множење бар до 10. Исписала сам до 7 на левој руци, ал не може више да стане. Јел можеш ти да ми напишеш остатак на десној?“
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.