Увреда сервирана оцу мање надарене особе.
Врели летњи дан...Како би Гру (ког и са тридесет и кусур и онако ћелавог и даље желе) волео да каже „Тридесет степени у хладу“...Станоје, с комшијом му Видојем, у летњиковцу проводи дане годишњег одмора...
:видно узбуђен, дотрчава Станојев син: „Тата, тата, пуштао сам змаја и уплео ми се у дрво! Онда је Пера узео мердевине од комшије Животе да би дохватили змаја и онда је он пао! Сви смо се смејали, а и поломио је мердевине! Јел можемо да узмемо наше мердевине?“
Станоје: „Не може и смири се бре више! Повредићеш се, а сутра ти је пунолетство!“
Давид: „А што си такав тата?“
Станоје: „Реко сам не може! Уше!“
Давид: „Добро тата. Ћаос!“ :одлази скакућући у стилу Пипи дуге чарапе:
Видоје: „Црни Станоје, ко је теби био најбржи спермић! Мали ти је класичан гурач коцке у круг...“
Станоје: „Добро, шта кењаш, бар ми је мала дете за пример...“
:раговор комшија овај пут прекида Станојева ћерка која се управо вратила из школе: „Тајооо, из школе су рекли да ме неће пустити у седми разред, ако не научим множење бар до 10. Исписала сам до 7 на левој руци, ал не може више да стане. Јел можеш ти да ми напишеш остатак на десној?“
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.