Efekat semafora

Šamar realnosti i hladan tuš života.
Vožnja izbrazdanom trakom u trci najvećih uloga i očekivanja, slobodna i nestvarna, krije pred sobom hiljadu etapa. Hiljadu prekida. Hiljadu semafora.
Možeš juriti i riljati, možeš iza sebe vući prtljag ili se spuštati lagan kao pero, kad dođeš do te tačke, ti i ja smo isti - anulirani. Semafor je, jbg, crveno te potkačilo, isto kao i mene, isto kao ovog što se vukao kao prebijen i isto kao i ovog koji će od uzhitrenosti da izdahne pre zelenog.
Nije to bitno, stari moj, nije to ni prvo ni poslednje crveno, bitno je da ćeš opet biti ispred jajara i da ćeš na sledećem uhvatiti zeleno. Ili na onom tamo. Nema tu pravila. Na sreću ili nažalost. Idi lagano i gledaj stvari oko sebe, a do cilja ćeš svakako stići - išao korak po korak ili halapljivo grabio kilometre. Ideš li alavo i bezglavo, sva će ti lepota promaći koja elegantno mili pored tojih točkova duž celog putovanja.