Efekat uniforme

Veoma česta pojava u društvu. Vezuje se najviše za radnike Ministarstva unutrašnjih poslova (odnosno policajce), mnogo manje (u civilnom životu) za oficire, podoficire i profesionalne vojnike u Vojsci, a u poslednjih nekoliko godina i za radnike obezbeđenja.

Neverovatno je kako uniforma, značka i pištolj podižu sliku o samome sebi. Kada vidiš kako do juče te iste osobe, sa nogama čvrsto na zemlji počinju da dižu sebe, da stvaraju nenadjebivu sliku o sebi i svojim mogućnostima prosto poželiš da te zemlja proguta da ne moraš više da ih slušaš. Kako samo takve osobe sada dok pričaju imaju blago podignutu glavu, kako odmeravaju reči i lagano pričaju neverovatne gluposti i nebuloze, kako im je držanje puno nekog ponosa kao da su se iskrcali u Normandiji, kako im je gestikulacija rukama tako izveštačena i kojom pokušavaju da daju značaja svemu što kažu.

Naravno, čast izuzecima kojih ima više nego ovih "zaposednutih" tripom neke važnosti. Ali, ovi što misle da su neko mudo, da su nešto posebno zbog toga što nose uniformu i imaju značku stvarno svakome sa malo mazgo idu na živce. Malo su se valjda zbunili, zaboravili da je to samo posao koji obavljaju i da nemaju ništa od glumatanja koje ničemu ne koristi.