Ekipa očeva fudbalera

Када се оде на фудбалску утакмицу млађих генерација, врло често (или пак увек?) се може срести ова екипа. Не долазе заједно, али су ипак у току утакмице сви на окупу или јако близу један другом. Сви се познају, и као контраст синовима спортистима, често су пушачи и/или су крупнији (да не кажем дебели), а богами сви обожавају хладно пиво.
Увек бацају хејт на судију, говорећи му да је слеп, глуп и слично. Све играче синовљевог тима, а нарачито своје синове, бодре (ко ће кога, ако не свој свога, јелте?). Оно најупечатљивије је то да вичу и праве се паметни, говорећи играчима шта да раде, и то знатно више од тренера, јер они су некада били амбициозни фудбалери, али их је нешто спречило да постани и професионални, али сад имају потенцијала као скаутови, тренери и слично, јер су докторирали фудбал. Противничке играче, наравно, куде, говорећи да противници не знају када неко уђе у дуел.
Неко од њих се умеша у конверзацију коју воде ликови поред, које он не познаје, али ипак он се разуме. Што се тиче разговора унутар екипе, е они се воде искључиво о фудбалу, што о присутним играчима, што о утакмици, што о овог лиги, али ту су и озбиљнији - о нашој лиги или пак Премијер... Коментаришу се и квалитети играча, или присутних, или неких младих звезда.