Stari trem, na kom su se deca igrala, žena vućumarila sa komšinicom, a muž pio pivo sa ortacima.
Sada je tu novi, lepši i moderniji trem, simbol progresa porodice i novostečenog bogatstva. Drvene daske zamenio je mermer, hrastove grede plašljivo su pobegle pred moćnim nerđajućim, supersjajnim niklom, a duša starog trema bezvoljno je krenula na večni put.
Ona bruka i sramota koja škripi i pucketa zasluženo čeka cigane čergare da dođu i transportuju ga do najbližeg " Smederevca" .......
Stari trem nikad više neće videti svoje gazde. Neće se radovati sa njima kad slave rođendane, kad dobiju prvi posao, ili kad jednostavno svi sede na njemu neke tople julske večeri. Stari trem, takođe, neće moći da vidi decu kako su već tinejdžeri i noću se drogiraju na novom tremu, simbolu novčanog napretka, neće moći da čuje šta to žena i komšija kasno noću pričaju i zašto tako čudno dahću...
Stari trem, na kraju, neće prisustvovati ni prizoru oca i muža, niti suzu u njegovom oku dok lagano navlači debeo kanap oko svog vrata.
Neće moći, jer je davno ugrejao neke romske mališane pod čergom. Ko zna zašto je to dobro...
