Држи је за руку док се шетају кроз град и у тренутку док она разгледа печени кукуруз он покушава да се сети шта му је то уопште требало са њом.
Летимичан поглед је довољан да види да није његов тип, штавише - ружна је брате. Није ни то што је ружна него је некако - сељачки. Нафракана, намазана са триста боја, уградила јастучиће, тотални треш-комбо.
Кренули су негде на пиће. Јасно му је да ће пући к'о султан од Брунеја за женидбу првог сина. Не продаје се за мале паре, било му је јасно од почетка али је насео к'о Београђанин на лубеницу сељака из Мале Крсне. И даље се пита - "кој' курац ми је све ово требало?"
..и налеће на ортака из средње.
- Ооооо, Доци, где си брате, ш'а има? Охо, госпођице(чудан акценат), Кеса, драго ми је, не, не задовољство је само моје. (одмерава је погледом к'о циганче Нутелин излог, а онда му тихо шапуће на уво:) Доци брате, има се може се а?! КАКВА ПИЧКА БРАТЕ, где си је наш'о?
Утом следи просветљење. Неки стари познати осећај је измигољио из дубине тог несигурног бића угаженог још у трећем основне кад је дошао у школу у исцепаним патикама. То је оно што се чекало - то! ЦАРЕ, БРАТЕ, ФАЦО, ИМА СЕ!
Јебене максерице - скупе, ружне и кичасте у истом пакету, ал' ко га јебе, нека цркну душмани, естетика и баба Данино цвеће које нико није залио већ пет година од кад се продало имање.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Свиђају ми се поређења. +