Nastupila od kad im se više ne diže na Hej Sloveni.
Do tad su i oni štogod tovarili a sad isključivo tovare njih.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Поштујем коме се дизало. Код мене је то увек било дисфункционално (закључно са сахраном Ћопавог, на којој једини од читавог одељења нисам био ја).
Je l' to bilo u osnovnoj ili srednjoj školi, frajkore?
Lep stav Frajkore, takođe poštovanje, a opet, koliko god neki ne voleli i taj komunizam i Tita i sve što su uradili, u odnosu na stanje danas imali smo ogroman potencijal da nastavimo sa razvojem i imamo bolji životni standard. Evo kako su se Česi i Slovaci lepo razišli. Lepo reko neki Arapin pre više od 1000 godina: Ako se Sloveni ikada ujedine nema te sile na svetu koja bi ih zaustavila.
A aspekt sloge nam je razvijen kao motoričke sposobnosti dvoprstog lenjivca.
У односу на стање данас уопште није тешко да буде боље. Тачно је оно за потенцијал, али џаба потенцијал ако се не оствари. Неке друге амбиције су надвладале, а и читав пројекат је, уосталом, био са унапред уграђеним роком трајања.
@Булг: Имаш податке разбацане по коментарима, па рачунај. Или погађај.
Fino je ovo skroz. Sviđ.
Pa nije teško da se popravi stanje kad pogledaš stvari razumno, ali smo kao društvo jako nerazumni i propali da bi ponovo tako lako uveli neki red i disciplinu, a i mentalitet igra presudnu ulogu tu, i ajde da je Jugoslavija produkt mentaliteta koji prosto voli zajedništvo bratskih naroda i težnja da se zajedno brže uspostavi viši standard, al jok, nego su nekim čudom pojedinci idealisti sa položaja sklepali Jugoslaviju iskoristivši situaciju, kao vaau ajde ovo nismo probali, saće budemo jaki, pravimo svašta, više ne izvozimo samo prasići, razvijamo svašta, pravimo kola, pravimo avioni, pravimo brodovi eeej, razvijamo oružje da bi se istim tim oružjem samouništili.... A Nemci oba Svetska rata izgubiše pa se ekspres podigoše na noge, čist primer mentaliteta, i evo gde su oni sad a gde smo mi, nismo mogli jednu Zastavu da održimo, oni iz porušene zemlje napraviše sto čuda. Opet, iz ugla običnog čoveka, mogao bi da putuješ od Slovenije do Makedonije bez da čekaš na granici i da te gledaju kao stranca, da se osećaš lepo putujući, jer to je tvoje veliko dvorište. Više prostora daje osećaj veće slobode, more, planine, reke, brda, ravnice, izvori, različite kuhinje, lepota tih razlika među narodima. Al osvesti sad prosečnog džibera (nebitno koje zemlje) kolika je to povlastica da imaš to izobilje od zemlje, gde bi lako našao svoje mesto negde, ima te gađa zidarskim pivom, u najboljem slučaju praznom limenkom Zaječarca.Sad treba da se smene generacije da se zaboravi šta je bilo da bi opet krenuli u neku bolju priču bez preteranog etiketiranja. A možda treba da se pomirim s tim da ovde najverovatnije nikad i neće biti bolje, suviše smo zatvoreni i zaglupljeni svim i svačim, i zato mase malih mozgova slede velika usta što im ubrizgavaju nacionalni identitet u ionako siromašne misaone tokove i koja ih zavode svojom besedom kao onaj Indijac zmiju iz ćupa.
Tenk ju drugarice.
Mnogo upinješ. Ili sam ja postao staro gundjalo…
Pomalo od oba.