Etiketirani hejteri mogu biti i devojčice i dečaci ali zajedničko im je to što još uvek nisu izašli iz puberteta. Najčešće su prosečni i utapaju se u okolinu poput senke. Postoji i ekstremnija verzija hejtera koja pokušava da se istakne kao antipod svega što mrzi i hejtuje. Najčešće mete hejtera su mamine ćerke i tatini sinovi, dugokosi metalci i emo klinci, martinke i er maks patike, roze majice i kožne jakne, bogata deca i sve vezano za pop(ularnu) kulturu. Jednostavno, mrze svakog ko se ističe. Pokušavajući da izgledaju starije i pametnije oni pljuju po svim tipičnim gradskim pojavama, uključujući i mejnstrim i andergraund, pa se stiče utisak da su jednostavno sa neke druge planete. Ljude mrze zbog patika, novog modela telefona, privatne škole ili ultrazgodnog dečka/devojke. Preziru svu tu plitkost koja je svojstvena mlađim maloletnicima, "tim nafuranim klincima", međutim, nesvesno je promovišu svojim etiketiranjem.
Све је то од мањка физичких активности.
Кад сам ја био клинац (кад није било услова да се развије онлајн хејтовање јер није било интернета), хејтери су настајали тако што су у сали за физичко седели на клупи и мрштели се другој деци која су све умела боље од њих, потајно желећи да падну и сломе руку. Притом не мислим на децу која нису могла, веч на ону која нису хтела да пораде на себи и потруде се.
У каснијим годинама (адолесценција и после), хејтерство настаје од нејебице.