Луна парк за урбане фаце који тамо воде своје цице на једнодневне излете и осећају се фул патриотски, јер они, будући урбани, иначе не иду на село. У етно селу се једе традиционална српска храна, попут сарме, кобасица, јагњетине и прасетине. У етно селу нема аутодрома и других срања из обичних луна паркова, него гледамо како су наши преци живели у малим, дрвеним кућицама и за славу ишли у мале, дрвене црквице, све то са беспрекорно зеленом травом, мостићима, поточићима и веселим живуљкама као из Дизнијевих цртаћа, које радосно трчкарају около и поздрављају путнике-намернике, позивајући их да уђу у оближњу етно кафану и окрепе уморну душу уз звуке традиционалне етно музике. И тако на крају дана, из етно села се иде кући испуњеног срца, јер смо се вратили својим коренима, јер смо прави Срби, и јер је Косово Србија.
У међувремену, власници етно села чешкају тарзанчиће, броје паре и размишљају колико им је потребно монтажних кућица, лоших глумаца и вештачке траве да привуку још више сељака.
То ти је нешто за градску децу и блејаче које баш много интересује како је било на селу, фазон тамо негде у време кад је Живојин Мишић пржио Бугаре (неко лепо време).
Оно, поређане неке брвнаре и као тај неки шарм сиротиње, а у ствари около ресторани, хотели, фонтане и дух деведесетих. Јебем ти комерцијалу.
Брате, д' 'оћу да видим неке смрдљиве ћумезе и дрвенарију, отиш'о би на родну планинчугу и уштек'о се у ђедов амбар, где би током дана сек'о шуму, а предвече се такмичио са међедима у бацање каменчуга са Мајевице.
А не да идем да гледам етна села и тако нека фенси срања!
Jos jedno u nizu pomodarsko sranje koje su izmislili pametni ljudi da zgrnu lak kes!
Najcesci gosti etno sela su pretezno ljudi koji su do pre par godina ziveli u istom!Ali sta da se radi moda je cudo!
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.