S obzirom na pokondirenu popularnost etno kuhinje, etno salaša, etno muzike i ko zna svega čega još, predlažem da u okviru seoskog turizma skorojevićima željnim nečeg novog i „in” u ponudu stavimo i korišćenje etno WC-ova. Smatram da će ovaj projekat uspeti, poput već dokazanog spavanja na slamarici na tavanu vojvođanskih salaša i ručka koji se sastoji od samih rezanaca. Treba napomenuti da su cene na nivou punog pansiona u Hajatu.
-poljski WC pun muva govnara
-umesto toalet papira-šapurika
-okrnjeni zarđali kabo koji se puni vodom na bunaru, i čijim pražnjenjem se ostvaruje funkcija vodokotlića
-isključivo nehigijenski uslovi i nepostojanje odvoda izmeta
-mala nužda minimalno 2500 hiljade dinara, velika 5000, radi popularnosti(ostavlja se mogućnost davanja bakšiša baba-seri)
-sa ispunjenjem ovih kriterijuma uspeh je zagarantovan
