
Kad ne znaš šta ćeš sa novcima a ložiš se da budeš neki ugostitelj iako ti manjka stila i isuviše si glup da probaš nešto novo. E to onda prodaš kao etno.
Sva ona straudija koja ni kurcu ne valja a budali možeš podvaliti kao umetnost ili neku nostalgiju taman toliko da ti lokal ne bude prazan.
Ideja.
Kupiš par oronulih kuća sa sve svinjcima i štalama, istrebiš smrad štroke i kereće buve. Okačiš tikve kojekakve, drvene lonce, trulave tragače, kaišine stare što su konjima vezivali kurčine. Ubaciš još koju saksiju spolja sa onim šarenim cvećem što mu smrdi lišće. Platiš zlo novaca da ti izdercuju stare cigle mađarice po dvorištu i eto ti spoljni izgled. AL mora travica uredna da bude!
Za unutrašnjost naručiš krevete od nesvršenog limara iz Futoga da ti odradi. Onako minimalizam čist. Par nekih stolova što je nekome skupljalo muveća govna po tavanu, natopiš sandolinom i gotova priča. Etno konak, etno selo, etno restoran sa prenoćištem.
Dereš ko da im valjaš tartufe prelivene kavijarom.
Dno dna domaćeš turizma.
To ti isto kao oni prodavci drvuljaga što si ih video kad si bio u četvrtom osnovne na ekskurziju u Tršiću.
Sve je to etno.
Meteš oval mesa i mora da bude krompir unutra. Nema veze šta je. Malo celera okolo.
A gosti ko gosti...
Dođu picnuti do jaja. Piju votku sa aromom dunje ili kajsije pa se sve smeškaju i viču "Baš je dobra". Utonu u tu neku lažnu nostalgiju. Nema veze što i sami znaju da su im dedovi do pre 100god. čučali u oboru pored krmače što se prasi.
Pili su vina - jesu pili su moga kurca. Za vodu su u išli na mutnu reku da piju pa eci-peci-pec oš zaradit samo proliv od brljave vode ili ćeš oma da skikneš.
Nacija uzgajivaca krmaka i ovčurina rešila da udene svoju prošlost u izmišljenu priču o nekoj visokoj eliti i to kenjajući na svoje poštene radne pretke.
Svi su šljakali od jutra do sutra. Isti ti kurac da li radio za stranca na liniji sa kablovima od jutra do uveče ili grbavio se cele godine fizikalom, u oba slučaja je šljam sa vlasti uzimao harač. Kakav kurac etno, nemoj da si lud pa da plaćaš domaći ugostiteljski javašluk ionako mizernom platom.
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Malo je etno ugostiteljskih poduhvata koji nisu zglajznuli.
U moru promašenih ulaganja, ovo je odlično zapaženo.
U ovom potonulom brodu od Vukajlije, uvek se obradujem kada navratim ponekad i vidim da još uvek ima autora koji uopšte i pišu a kamoli ovako dobro. Solidan hejt. +