Neslavni povratak jednog visokoletača.
Naizgled dobar student, sportista, muzičar ili vredan radnik u koga su i neki čak polagali koju nadu, njegovi najbliži i uložili, shvati da su snovi ipak pusti, što kaže narod. Dok lagano propada k'o lift u svetu koji je potpuno drugačije zamišljen u njegovoj besnoj glavi, shvati da je u pitanju samo još jedna promašena profesija i onda lepo put pod noge pa kući iz početka, samo ako godine nisu učinile svoje. 'Ajd Jovo nanovo.
- Ćale, rešio sam da idem u Francusku. Milanče će da me vodi, ti znaš da on ima papire. Nema ovde 'leba, idem tamo da zaradim koji dinar.
- Ja imam bolji predlog! Što ti ne bi vanredno dao koji ispit, čisto da imaš peti stepen i zaposlili bismo te kod bata Mome u firmi da mu vodiš knjige.
- Ma nema šanse, ovo mi je bolje, a i videću Pariz.
- Dobro. Ja samo predlažem, a ti kako hoćeš. Nisi maloletan, umeš sam da razmisliš. Bolje ti je da sediš u kancelariji nego da se kuvaš po vrućini sa crncima i smrdljivim Alžircima. Tamo možeš da odeš kad hoćeš, bolje ostani ovde još malo.
- Ništa se ti ne sekiraj. Treba mi samo 'iljadu eura za početak.Šest meseci kasnije...
- 'Alo ćale, slušaj me dobro! Sutra 'vatam avion u dva, uveče bi trebalo da stignem. Kaži kevi da spremi pileću čorbu, sanjao sam je sinoć.
- Dobro sine. A dolaziš na par nedelja, je l' tako?
- Nije ćale. Dolazim i ne vraćam se više u ovu džunglu. Ovo je katastrofa ćale, ne zna se ko koga jebe, ludnica. Jedva sam pre neki dan pobeg'o od inspekcije. Dolazim u rodni kraj.
- Eto nama Perice u Jagodini.
- Šta? E, je l' još važi ono za kod bata Mome, a?
