Eufemizam za eufemizam bi glasio: "šta baljezgaš, magarče." Fine, fine, korisne reči.
-Izvini, žurim.(Jebote, kakav smarač.)
-Videćemo se drugi put. (Zvaću te samo ako mi nešto bude trebalo, a sad odjebi.)
-Hoćeš sa mnom večeras da pijemo vino? (Karaću te tako da pamtiš to čitav život.)
-Hoćeš večeras da gledamo film "Ti, ja i moja mama" (Karaću te tako da to pamtiš čitav život, ali sam se živ usro.)
-Hvala ti puno, zaista. (Cimaću te opet, a ti si pička ako to ne uradiš.)
-Ne mogu, stvarno. (Tako me zabole kurac da nemaš pojma.)
-Hoću, care, učiniću ti to, naravno, nema nikakvih problema. (Moram, tvoj ujka radi u SUP-u, a meni baš otvaraju dosije.)
-Važi. (Šta ono reče?)
-Mislim da ja i ti nismo jedno za drugo. (Kakvu sam klinku našo, ful fulova.)
-Izvini, ne bih te duže zadržavao. (Goni se u tri lepe.)
-Da li hoćeš da dođeš večeras kod mene da te jebem? (Da li hoćeš da dođeš večeras kod mene da te jebem?)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Spičles sam... + do neba.