Laž koju izgovarate kada krenete kolima da pokupite devojku/ženu/majku od njene mame, znajući da tek kada vi već stignete one počinju da pakuju ajvar/papriku/kajmak/šta god, pa onda nabrzinu još prokomentarišu komšinicu micu, pre nego što se konačno smiluju da se pozdrave i rastanu.
Ja (krećem sa drugog kraja grada, pričam mobilnim): Evo me tu na 100 metara, aj spakuj se pa da krenemo odmah, žurim nešto.
Ona: Ok, izlazim.
Stižem 15 minuta kasnije, čekam još koji min, i zaista, eto nje
