Fenomen koji dolazi do izražaja upoređivanjem sledećih situacija:
1. Treći-četvrti vek pre nove ere; sjati se svetina na agori, njih pešes' hiljada da sluša antičkog filozofa kako palamudi o važnim životnim pitanjima i aktuelnim političkim dešavanjima. On se popne na gajbu piva, krene da priča i čuju ga i oni iz zadnjih redova, pa svi složno klimaju glavom i viču TAKO JE!. Koji će mu pimpek pojačalo.
Isto važi i za Aleksandra Velikog od Makedonije koji krene u pohod sa 30000 pešadinaca i 10000 konjanika, pa im drži govor za dizanje morala pred tuču:
- Večeras pada Persija!
- GRRRRRRAUUUUUUUULLL!
2. Savremeno doba; dođe profesor u amfiteatar da održi predavanje smaračkog tipa, pošto ni 50 ljudi nije došlo sa cele godine. Krene da otvara usta, ovi iz prvih redova jedva razabiraju reči ''Moraćemo ovo predavanje da odradimo bez mikrof...'', a onda se neko otpozadi prodere ''PROFESORE, MOŽE MALO GLASNIJE, NIŠTA SE NE ČUJE!''
