Sportisti koji kao kakvi fantomi ogrnuti velom misterije izviru niotkuda k'o pečurke posle kiše i u veoma kratkom roku za njih zna svako od 7 do 107.
Ko je baja, okle je doš'o - to niko ne zna, možda tek poneki tvrdokorni sportski pratilac. Tip igrača za koga ni baba Vanga nije mogla predvideti da će uspeti u životu, njegov tok karijere ni sam crème de la crème sportskih stručnjaka nije u stanju da isprati (izuzev Ace Informacije koji zna igračevu lozu napamet, ili bar do kurđupa i kurlebala).
Uzmimo kao primer fudbalere - danas peru šolje u trećeligašu, sutra pevaju nacionalnu himnu. Prekosutra ih otkupljuje jači prvoligaš i voila!, njihove sveže obrijane face i pederske čirokane počinju da sevaju sa bilborda.
Nevolja je u tome što većina likova koji sporadično prate fudbal ne stiže da pohvata sva ta nova imena na sceni, i onda obično nastaje piš živi.
Tamo negde 2012.
1: Odigraću na Tobdžije, imaju jaku odbranu, igra im i Kosilni večeras...
2: Ko bre?
1: Kosijelni, onaj baća što je do skoro igrao po francuskim drugoligašima...
2: Nikad čuo za tog Kosilija, 'el ima veze sa onim šamponom za bebe?
1: Ne baš. Sa druge strane, za Plavce nastupa oporavljeni Azpiliketa.
2: 'El to neki recept meksičke kuhinje? Ispod kog kamena se taj nesrećnik krio?
3: Kakoe, družino, vidim gledaće se fudbal. U, do jaja, volim Čelsi. 'De je Zola, jel im igra on? Onaj Lampard je mlada nada, treba mu veća minutaža, jebe kevu na PES četvorci...
