Vajne,nazovimo,spisateljice,popularne medju našim,opet, nazovimo, tinejdžerkama.Sva moć njihovih,nazovimo,dela je u tome sto izgledaju poprilično masivno,malo su tanje od Grofa Montekrista,odaju utisak pronalaska same srži čovekove biti,kako naslovima,tako i koricama.Kada se otvore-jadac.Slova velika kao za penzionerski klub,svaka treća reč je uglavnom augmentativ neke bljuvotine,za isključivo starije od 18 leta.I pored toga,naše drage tinejdžerke pevaju ode ovim knjigama,izvlače iz njih razne poruke (da,da),citiraju u pismenim sastavima (da,da),drže ih na policama tik uz Belu Grivu i Malog pirata.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.