
У њему се нашла дејством удружених "пу пу далеко било" околности. Кренула је до града да се нађе са дечком, нормално у неки од кафића у "Страхинића Бана" фазону. Међутим нешто је пошло наопако, па није поштено стигла ни близу центра града а фрајер јој је јавио одјебативну околност због које ће морати да се снађе сама наредних чуку времена, после чега ће је он покупити колима. Тако је стигла до мрачније улице одакле се чула пригушена музика. Музика? Мора да су кул, сешћу овде и пијуцкаћу ђус вотку или мартини бјанко, меркаћу ликове и онда ћу их све искулирати кад ми дође драги.
...или је бар она тако замишљала. Испало је мало другачије:
- Јао фуууј што овде базди! Аа? Шта се то чује? Каково је то урлање? Некога кољу? Ово је музика? Добро де, хоће ли ми неко рећи „добар дан, изволите“
Успела је да се некеко провуче поред радозналих погледа за њу необичних бића са дугим, масним косама, црном одећом са исцртаним некаквим демонима на себи.
- Благи Боже где сам ја дошла!? Па ово су они... знааам! Брат моје Дикси слуша ове и облачи се овако...фуј...Али имам још сат времена док ми не дође _____(име јебача) издржаћу ваљда некако... Где је овде конобар??
Вршилац дужности конобара, лик који се изгледом ни најмање не разликује од осталих гостију сазнао је да новопристигла гошћа не пије пиво и морао је да, специјално због ње, скокне до киоска прекопута да би могао да је послужи кока-колом. Није му се то десило од 2004-те.
После друге кока коле нервозна бешика се јавила за реч. На видику је било оно најстрашније: вршење нужде у унисекс WC-у метал бара. Чучавац у видном пољу је натерао да мало поврати себи у уста. Прегурала је и то некако.
После треће кока коле (45. минут боравка) било јој је свега доста. Издржала је и неопрану чашу и загушљив простор и урлике електричне гитаре, чак и описани WC - али лика који јој је пришао, сео за њен сто без питања, 'шмекерски' је погледао, дунуо јој у лице и отпио мало кока коле из њене чаше није могла. Одлази, па куд пукло...
Баш у тим тренуцима се десила за њу срећна околност - мурија је упала у бар, почела да претреса све живе тражећи нешто. Музика прекинута, чудна бића постројена, нека и ухапшена.
Зачуђени пандур јој је пришао и нежно, културно је упита шта она ту ради да ли јој је потребан превоз до куће....
Епилог - главна јунакиња је добила материлал за разглабање за минимум 10 наредних дана. У неким од њених фенси кафића из "Страхинића Бана" фазона.
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
+ dobra.
Kad si to sreo fenserku u Maršalu? :)
++
Živela narodna milicija!
+