Glagol izveden od uzvika "fiju", koji je proizašao iz onomatopeje zvuka koji proizvodi vetar, nailazeći na čvrsta tela u prirodi. Fijukati znači, bacati predmete, ili ih brzo provlačiti kroz vazduh i na taj način proizvoditi zvuke karakteristične samom ovom činu.
-Zamalo mi glavu nisi otkinuo. Lopta mi je fijuknula tik pored uha.
........................
-Cele noći nisam spavao zbog one oluje. Vetar je fijukao kao lud!
.......................
-Daj bre, prestanite da fijučete tim mačevima. Ovo je zadnji put da sam vas poveo na vašar!
Браво! Јако лепо терминолошки одрађена дефка...! +++