Homo Festivalikus - vrsta pevača koja može da peva samo na festivalima i nigde, nikad, nipošto, sačuvajnasbože drugde. U staroj Jugi je bilo mnogo festivala pa je plejada ove sorte komotno živela. No, dolaskom 90-ih, jadni Žmaher ostaje prepušten na milost i nemilost ZAM-u, PGP-u, koncertima... gde pokušava uzalud ono nemoguće - pevanje van festivala. Jedini ove vrste koji je uspeo je Zdravko Čolić i Žmaher, Bojan Milanović i ostali potajno spremaju atentat na njega. A do tad uporno po splavovima pevaju njegove pesme.
"Ej jesi čuo najkraći vic na svetu?"
"Aj pričaj..."
"Filip Žmaher na koncertu pevao svoje hitove!"
"Hahahahhaahahahaha...hahahhaha...hahaha..."
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.