Ako je neko, cak i slucajno, pomislio da je Americi lako, ovo je cist dokaz da nije. Zamalo pa mi nekad cak i bude zao tih ljudi. Mislim, pa sta sve nece da se sruci na njihova jadna pleca: meteori, zvijeri, virusi, najopakije mecave i na kraju se cak i zemlja okrene protiv njih i prestane da se okrece...
Elem, kao po obicaju se nadje jedan gubitnik, pijandura ili jednostavno lik izdvojen iz drustva (mimosvijet) i krene da spasava stvar. Normalno, to njemu kao modernoj verziji superheroja uspijeva i cijela nacija bude toliko zahvalna da mu organizuju velicanstvenu sahranu iako je on odavno razlozen u najsitnije cestice.
Jedina svijetla tacka svih ovih filmova je scena iz jednog od njih kada se svi ameri sele na jug (zbog zime), ali se Meksiko sjeti da sada oni njima ne daju ulaz dok ne oproste sav dug svim zemljama treceg svijeta.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
I uvek pobede naši, ustvari njihovi, al kako da navijam da zagine neka opasna ženska koju uvek ubace da ljudi ne bi menjali kanal.
+