Revija filmova u formi grčke tragedije.
Raja na zboru a ti u svom prirodnom staništu. Habitiraš. Počinje tek jedan od mnogih filmova iz opusa Džona Kjuzaka koji su to veče svi đuture na eteru. Ruka preko usta. Odjednom primećuješ kako u prostoriji fali vazduha. Otvaraš prozor da se malo prolufta. Odnekud se oglašavaju zrikavci. *Zrik, zrik, zrik*. Pogled u daljini, negde u smeru šatre. Kao da čuješ zvuke domaćeg melosa kako se prostiru preko kilometara i kilometara planinskog krša, hitajući ka tvome uhu, čikajući i izazivajući ga. Jebena taraba i ko je izđelja. Osećaš se k'o napaćeni Haklberi Fin u onom romanu što si čitao za lektiru onomad. Pa ko još farba tarabu u belo? Svako normalan zna da se šljiva farba u belo a ne polufinalni proizvod od bukve. Bukva na stranu, trešnja je obrana!? Djeco, majku vam jebem kriminalnu!
*" She's gone. She gave me a pen. I gave her my heart, she gave me a pen."* projeca nekako Džon sa maloga ekrana.
"Džone", misliš se, "Džone pekmezu. Izgleda da smo sami večeras, ti i ja. Ček malo, da izbulam kokice, da te nije ubio neko dok se ne vratim."
*pop-po-pop-pop-pop-pop-pop* se začu, negde u daljini...
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.