-Пеко, играј око нуле, већ пети пут ти баца малу серију.
-Мислиш?
-Да бре, нафилуј 32.
-Ај' да те послушам. То ми је ионако омиљени број.

Пера: ''Оооооо, где си Миле? Нешто си весео данас. Видео сам те јуче са оном Весном на аутобуској станици. Видим, носио си јој торбу, она ти нешто брбља и смешка се, је л' то значи ја да ниси више код ње само у ''пријатељској зони''? Изгледа да ћеш се и ти коначно омрсити.''

Миле: ''Аааааа, па она и ја смо већ 2 месеца заједно.''

Пера: ''Па како? Па зар није она до пре месец дана била са оним Данетом?''

Миле: ''Ма смували смо се ми још пре 2 месеца.

Пера: ''Стварно?'' (у себи: ''Опет почиње са својим јебачким успесима. Ако је тај нешто у животу повалио осим оне зиљавуше што ју је водао кад је био четврти средње, ја сам онда јеб'о Ријану и Џенифер Лопез заједно.'')

Миле: ''Ма да! Пази, већ два месеца смо заједно, карао сам је док је још била у вези са Данетом. Због мене га је и оставила. Каже да сам много бољи од њега. Јој, да видиш брате, шта ми је синоћ радила? Одемо код ње, мало смо пили неко вино, а она, брате, мени руку у панталоне. Дохватио сам је, па сам јој скинуо ону хаљину, кад испод неки црвени доњи веш. Ја се напалио, па сам буквално поцепао брус и гаћице, ууууу, брате, како је оно моћно кад цепаш доњи веш и онда...

Пера: ''Дај, молим те, бре, стани! Ако већ правиш патишпањ не мораш још и да га филујеш! Од ношења торбе ти направи двомесечну јебачину! Него реци ти мени, је л' ти дала број телефона да знаш кад следећи пут иде на пијацу или на станицу да је питаш да те унајми као носача торби.''