Potpuna kontradiktornost pravim bokserskim mečevima.Dok se smaram gledajući pravi bokserski meč i boksere koji uglavnom cupkaju po ringu odmeravajući protivnika i čekajući njegovu grešku,radujem se svakom desetom uspelom udarcu,a za nokaut se može i šampanjac otvoriti koliko je čest,u filmskom boks meču broj udaraca koje oba protivnika prime ne može se izbrojati.Razmena udaraca traje skoro celu rundu.Jedini izuzetak je sam početak runde,gde se protivnici,inače jedan pozitivan i jedan negativan lik,malo isprozivaju,izvređaju jedan drugom devojku ili ženu(koje u većini slučajeva imaju veoma bitnu ulogu u psihičkoj snazi borca,kao što je npr. Rokijeva Adrijana),razmene par ljutitih pogleda dok još mogu normalno da se gledaju(jer će već nakon druge ili treće runde obojica imati polupane noseve i arkade,tako da će sve videti mutno i nejasno).
Nakon toga počinje pesničenje.I kao da ti ljudi ne osećaju bol(iako se to da odglumeti),jedan drugog šibaju gde stignu,ali njihova nezamislivo tvrda glava trpi sve tipove udaraca.Čvrstina prestaje nakon nekoliko rundi kada jedan od dvojice(obično onaj koji je pozitivan lik u filmu i koji će na kraju u 99.99 % slučajeva pobediti),počne da gubi snagu,dekoncentriše se usled prevelikog pritiska koji na njega vrši publika u delirijumu,trener koji se dernja pored ringa ili zbog toga što u publici još nije ugledao devojku koja mu je osvojila srce,pa počne da prima udarce kao vreća,i nekoliko puta pada na zemlju da nam se čini da ga ni kran ne bi podigao.Ali ipak on u završnim sekundama odbrojavanja nekako smogne snage da ponovo ustane i tako nekoliko puta,dok se runda ne završi.
E onda,kada nam se jadnim naivnima čini da je sve gotovo i da za glavnog junaka više nema spasa dok se jedva drži za konopce sav iskrvavljen i izubijan,pojavljuje se ona osoba ženskog pola na koju je toliko čekao ili pomisli na jadnog druga koji je usled batina koje je dobio od istog lika koji mu je sada protivnik završio kao pokojni ili kao doživotno nepokretan.Tada pozitivac kao da je popio eliksir snage dobro nam poznatih Gala Asteriksa i Obeliksa.Udarci koje je do tada primao kao da nisu ni postojali,on sada atakuje na protivnika koji odjednom kao da ne zna koja mu je leva,a koja mu je desna ruka,i kao da namerno podmeće glavu i sklanja gard da dobije što više razornih udaraca koje mu glavni baja upućuje. Naravno,posle jedno desetak preciznih udaraca protivnik je na konopcima,jedva stoji. Još jedan završni udarac,on zakoluta očima,i kao klada padne nokautiran na pod.Čuje se zvono,glavni lik je pobedio,svi su srećni,svi utrčavaju u ring,dižu ga na ramena,ali on ipak trči ka svojoj voljenoj koja ne pokazuje ni trunke zgađenosti kada je on onako znojav i iskrvavljen zagrli,pa i poljubi.Sve u svemu,srećan kraj.
Filmovi o Rokiju,i još puno manje ili više poznatih filmova o uličnim bokserima koji se posle tog odlučujućeg meča toliko obogate i proslave,da se film odmah posle toga završava.
