Fizičko vaspitanje

Čas gde izaberete neki sport, i vežbate ga u finoj sali, i posle časa se tušnete i vratite školskim aktivnostima. Ah, da, nismo u Kaliforniji.

Kontraverzni školski predmet. Raspoloženje djaka prema ovom predmetu je raznovrsno. Kao osnovci deca vole fizičko, igraju u školskom dvorištu fudbal, koristeći i vreme odmora.
U srednjoj je priča malo drugačija, pošto mnoge škole nemaju svoje sale (a ni dvorišta), onda su po 5 odeljenja nabijena u nekakvu improvizovanu salu, gde su učenici uglavnom I godine puni radnog elana i prosto sijaju u belim majčicama. Pojedini mužijaci vole da nose i majice bez rukava, tzv. siledžijke.
Učenici starijih razreda uglavnom bleje, puše pljuge u svlačionici, ili dremaju, dok po 5-10 čoveka mrzovoljno bacaju na kos. Devojčice pričaju o ženskim stvarima dobacujući se loptom.
Kada se otopli mnogi profesori vole da drže časove u raznoraznim parkovima i stadionima radeći iznova niski i visoki start, pritom ih boli patka za to što nije sve baš toliko blizu škole, i da imamo i sledeće casove.
Prilikom časova u "prirodi" mangupi iskorišćavaju priliku da odu na 'ladno pivo ili na džoJint (i onako ne bi radili niski start).
Što se nastavnog kadra tiče, ima i' raznih, od smradova do ladovina.
U vreme komunizma su deca radila sletske vežbe, vežbajuci zbog nekog Tita, ali kako mi kažu roditelji: "Ne razumete vi mladji to".
Čisto gubljenje vremena dok se čas izvodi na ovakav način, ako mene pitate.