По мени је важније да учимо ове будуће светске језике (арапски, кинески, јапански, руски) него да учимо језике на замирању (немачки, француски, па и енглески до неке мере), ал' ајд', ко мене шта пита...
Сви га прецењују. Чак и ми који се бавимо њиме. :) Ја досад још нисам срео неког ко је потценио своје знање.
Проблем је, заправо, у количини употребљеног жаргона. Бар, колико сам ја приметио. Велики је проблем што се професори у школама, из неког мени непознатог разлога, врло ретко баве жаргоном и не интересује их да приближе ученицима колоквијални говор, већ се држе књиге као пијани плота.
Српски и енглески имају скроз различиту синтаксу, па је неопходно да размишљаш на енглеском док га користиш. У супротном добијаш тзв. ''српски енглески'' - енглеске реченице са српским конструкцијама. Данас сам на Russia Today слушао Тадића како прича. Има добар фонд речи и не толико лош изговор, али га јебе синтакса. Ред речи у реченици му је српски и почиње реченице неким изразима којима их нико са енглеског говорног подручја не би започео.
Тешко је довести до највишег нивоа. Чак и људи из Америке и Енглеске то не умеју (имао сам прилике да комуницирам са изворним говорницима који имају далеко мањи фонд речи од мене, а и јебе их граматика опасно). Али је добро знати енглески, нарочито ако мислиш да се бавиш било којом науком. Једноставно, без литературе на енглеском ништа не можеш.
Читање, слушање, причање... Ако немаш с ким, онда сам са собом, јебига. :) А ако си баш докон и немаш ништа друго да радиш, онда читај рендом текстове и вади непознате речи, прави реченице од њих итд. Истраживања показују да је ппросечном човеку потребно да 6 пута употреби реч да би је запамтио. Е, сад неко је више талентован, па му је потребно само једном, а неком 15 пута. Нема правила.
Под А. Виши средњи ниво је нешто идеално за просек.
Agreed.
Еве вако. Учим тај ђавољи језик од своје десете године (на курсевима), а "сам" од своје осме године. Кад сам завршио средњу школу, завршио сам и са курсевима. Тог тренутка ми је фонд речи био позамашан, а граматика на високо-префињеном нивоу. Од када сам уписао факс имао сам 2 године апстиненције од сваког вида енглеског језика сем писаног и слушаног. После те две године сам почео да играм доту озбиљно и био сам у клану који је захтевао комуникацију говором, а не писањем у јебеном чету. Тада сам схватио колико сам зарђо у говорном енглеском и да ми треба доста да се вратим. Требало ми је добрих годину дана да се вратим у форму, да изгладим акценат (да не буде онај сељачки српски - словенски) и да вратим фонд речи и обогатим. Сада скоро сваки дан причам бар сат времена на енглеском са неким и то је одличан тренинг, нарочито када причам са доста људи из различитих говорних подручја.
Ако мислите да је лако са Енглезом споразумети се, варате се грдно. Лако је са Амером јер нам се филмови сервирају са тих подручја и "навикли" смо на њихов речних и сленг, док је енглески акценат јебен и прилично неразумљив у односу на амерички. Заборавите на онај такзвани кокни (или како се већ каже) јер се тај практично нигде не користи. Када се лепо споразумете са Ирцем или Велшанином знајте да нема даље - достигли сте максимум. Шкоте нећу да убрајам, јер би то било као да кажем Енглезу да на српском прича са Пироћанцем :Д
Е сад, енглески је битан јер си неписмен без њега. Доста англицизама се убацује у овај наш врло сиромашни језик - јеби га немам реч за све...
Сви ви што мислите да знате енглески, а нисте причали на енглеском скоро или уопште поразговарајте са неким из друшва на енглеском десет минута, али не о џб темама, него пробајте нешто озбиљно да причате, па ћете видети колико ништа не знате.
Између осталог, висок фонд речи није неопходан за споразумевање, битно је имати довољан фонд речи да објасните шта желите да кажете. То како се каже слад, млеч, сшкомбоцна или шта већ је небитно ако умете да објасните о чему је реч.
Ето, ја завршио курс на аперинтермидијет, а вамо ови што су профишенси завршили и ове јаче ми нису ни до колена јер не разговарају на енглеском. Џаба јебена граматика и сво знање речи ако ти, Миле, не знаш јебени сленг и ако не разговараш довољно. Исто као и било која друга диплома - имаш је, а ни дупе њоме не можеш да обришеш, док неки пајсер ради твој посо који није видо те школе које си ти завршио. :Д
Razumevanje mi nije problem, kontam otprilike sve, barem uopšteni govor. To stručno malo zaebanije.
Kad je četovanje u pitanju, to mi ide prilično dobro. Problem mi je ovo što Doter kaže, ne pričam često i onda zabodem ako razgovaram s nekim tamo kurtom. Iako znam šta hoću da kažem, al' džaba. Jebiga.
verovali ili ne ja sam uspela da se sa škotima sporazumem... doduše, bili smo odvaljeni od neke crnogorske rakije, tako da bog će ga znati kojim smo mi jezikom pričali! :P
dok sam živela u inostranstvu, skoro godinu dana, primetila sam da ne-englezi bolje razumeju tarzanski engleski od čisto britanskog ili američkog akcenta. u početku sam pričala čisto britanski, ali kad ga pričate svaki dan, ceo dan, nekako se umorite i pređete na srpski akcenat, i jebe vam se, bitno je da kažete šta ste hteli, a ne kako. sada sam svakodnevno u kontaktu sa strancima, a moj akcenat je prešao u neku vrstu mekanog američkog. inače, sluhista sam te mi nije problem da govorim bilo kojim akcentom (meni najomiljeniji je engleski sa francuskim akcentom, a i mom dečku se sviđa ;) :P). sa fondom reči i gramatikom nemam problem, al što kaže džimi, sintaksa ume da zaškripi, naročito kad sam baš umorna ili iznenada pređem sa srpskog na engleski.
inače, veoma volim engleski, volim kako mi se engleske reči kotrljaju sa jezika :)
То је тачно.
Ево, Јовичићу, ја не знам ни шта је ''слад'' на српском, од тих речи што си навео. мислим, чуо сам за то и то је све. Не бих знао да ти објасним шта је и где се користи.
Има људи који вештачки уче фенси речи, како би се правили паметни и изигравали лингвисте, што је труло. Пуно пута сам се сусретао с таквима. Типа, неко ме пита ''како се каже цинцилатор?'', па кад му кажем да немам идеју, он каже ''у, јак си ми ти језичар!''. :)) Мислим, јебига. Ако је то критеријум, онда ја могу да извадим 200 речи из малог мозга за које сам спреман да се кладим да нико овде неће знати како да преведе на српски, без гледања у речник. Али није то критеријум, тако да бих се сложио са Дотером.
Ovako čeljadi, do 1990. ga učila i zadnja(bukvalno)generacija SFRJ koja je išla u Kembridž da ga fol uči. Kunem se da od te godine ga pokušavam zaboraviti jer su mi se zgadili svi Anglosasi na čelu s Amerikom. Od prošle godine ga moram kako vidim obnavljati da bih se sporazumevala sa zemljacima koji su otišli kao formirane ličnosti u Amerike i sad pišu isključivo na engleskom steram im ga majci.
Šta ištem reći, doživljaj iz te madrfakr Engleske na času iskoristim idiom What a pity i nastavnik mi crkne od smeha rekavši da oni to ne koriste sto godina maltene i da je taj izraz zadnji put kad je čuo koristila njegova baba. A mi taj izraz redovno koristili u tadašnjim udžbenicima.
Kakav god da je, važniji je tvoj maternji i kraj priče. Srećem više ljudi, pogotovo mladih koji znaju bolje englesku gramatiku nego srpski pravopis, što je još gore primenjuju pravopisna pravila tuđih jezika u svom.
Treba ga znati ali ne sanjati na njemu.
Pozdrav
Први пут чујем да је ''what a pity'' застарела фраза. Штавише, редовно је чујем.
Тај који ти је то рекао се канда зајебао.
Eto ja ti ispričala a ti gledaj šta ćeš s tim;) ja se engleskim više ne bavim.
what a pity je često korištena fraza baš.... majke mi, ja je baš često čujem...
Inače možeš da 'razbijaš' engleski, ako ne slušaš, ne pričaš i što vi kažete ne razmišljaš na engleskI, golem kurac... ja sam se začudio kad mi je došla komšinica iz Francuske, pa smo ono komunicirali tako, koliko sam riječi pozaboravljao u pm... bruka... sve se izgubi
И мени се стално дешава, Смарко. Неколико дана поновног сталног коришћења и враћа се знање, пошто то знање није изгубљено. Само је привремено турено у запећак. :)
E, da, u pravu si... Ali kad ono jebote razmišljaš oko neke banalne riječi... pfff nemam pojma čega ja nisam mogao da se sjetim, glupost neka... i onda ono objašnjavaš kao kiša oko Kragujevca..
A čudno mi je to da sam razmišljao na engleskom, majke mi :)
E Marko kad spomenu Francuskinju, ta mi tamo bila cimerka, živeli ono po porodicama, ništa ja nju skontala nisam, kaže godinama dolazi Mother je izgovarala Mozer jebote život ukopčala sam tek treći dan o kome priča. What a pity kako rekoh svi koristili i u udžbenicima bilo, skontala sam da je to njemu leglo kao da ja čujem ne znam- neki arhaični izraz srpskog tipa Blagodarim(ništa mi drugo momentalno ne pada na pamet a da ne odem do Dušana Silnog). I ne podnose američki engleski, redovno se ismejavaju s tim a naši uglavnom tamo dođu puni takvog izgovora i žargona pod uticajem Holivuda, šta li.
Najveću blokadu i ujedno blam imala sam kad nisam mogla da se setim kako se kaže 'baciti'... I to na usmenom u prvoj godini, znači, mozak mi stao, da l' od treme, ne znam, ali to je bilo strašno...
hahahahahha
Одговор:
a) neophodno znati na nekom srednjem ili višem srednjem nivou da se može voditi normalan razgovor i razumjeti većina stvari u nepoznatom tekstu
Знање енглеског ми је јадно, надам се да ћу достићи за коју годину тај виши средњи ниво. Кад се позабавим тиме. Тренутно учим руски, али за бодове, тако да ни тај језик не знам. Тежак је у пичку материну.
:)) Drago mi je da te nasmejalo :) I tada su se ljudi nasmejali, što i jeste za smeh, realno :)
Evo jedne opšte teme o ovome, danas najvažnijem jeziku, koga uz to, navodno svi znaju.
Moje je mišljenje da je nivo znanja engleskog jezika danas kod većine stanovništva, naročito kod omladine, zaista znatno viši nego što je bio bilo kad ranije, ALI uprkos tome, većina nas je sklona da precjenjuje svoje znanje engleskog, a naravno postoji i veliki broj onih koji ga uopšte ne znaju (osim možda nekih opštepoznatih izraza).
Mislim da su tri najslabije tačke kod većine nas, kad je engleski u pitanju, fond riječi, konverzacija i vještine slušanja.
Gramatiku, koliko-toliko znamo, čitanje i razumijevanje nam nije toliki problem, niti izgovor (iako se on u engleskom smatra dosta teškim). Međutim, kad treba pohvatati Engleze ili Amere kad nešto pričaju veoma brzo, kao na primer u nekim scenama filmova, i razumijeti svu tu njihovu priču - nastaju problemi. Zato i dalje volimo titlove. Ja lično iako većinu razumijem i bez titla, imam neki utisak da ako odgledam čitav film bez titla da sam podosta propustio.
Najviši stepen razumijevanja imam sa titlom, jer tada čujem i originalnu konverzaciju na engleskom, koju uglavnom razumijem, a i prevod, koji tu istu konverzaciju približi, za mene prirodnom načinu razmišljanja, a to je razmišljanje na srpskom jeziku. (Nije da ne mogu razmišljati na engleskom, to mi se često i desi, ali na srpskom je ipak prirodnije)
Drugi problem je kao što rekoh fond riječi. Svi znamo da je pivo - beer, ali tek sam nedavno saznao da je pivara - brewery. Da me je neko prije koji dan pitao kako se na engleskom kaže pivara, ne bih znao.
Evo još nekih riječi koje sam tek nedavno naučio:
hops - hmelj
malt - slad
barley - ječam
grind - mljeti (recimo kafu, orase), dok se mljevenje mesa koristi glagol "mince"
I treći segment, naravno, konverzacija - još uvijek mi pričanje ne engleskom ne ide onoliko tečno kao na srpskom iako učim engleski od svoje sedme godine, a aktivno se i svakodnevno služim njime (najviše na internetu) već duži niz godina.
Pitanje za Džimija, a i ostale, da li je po vama bitno da u današnje vrijeme svako dovede svoje znanje engleskog jezika do najviše mogućeg nivoa?
Po meni jeste, jer globalna kultura je kultura na engleskom jeziku, i čim imamo, čak i malu poteškoću u korištenju engleskog, odmah smo hendikepirani u odnosu na anglofono stanovništvo u pogledu pristupa svoj mogućoj literaturi i svim mogućim kulturnim proizvodima kojih najviše ima na engleskom.
Drugo pitanje je, kako unaprediti svoj engleski kada smo već došli do faze da znamo jezik, ali želimo proširiti riječnik i unaprediti konverzaciju i razumijevanje?
Ide li to lako i spontano ili se mora uložiti ogroman trud da bi se ostvario neki realan pomak na tim najnaprednijim nivoima? (Ja mislim recimo da je rad na proširenju rječnika vrlo zajebana rabota zbog same činjenice da je broj engleskih riječi OGROMAN i to niko živ ne može sve da nauči, a teško je i vršiti selekciju koju nepoznatu riječ na koju se naiđe učiti, a koju zanemariti)
Na kraju - opšte pitanje za sve - vaš stav o engleskom
1. Engleski jezik je danas:
a) neophodno znati na nekom srednjem ili višem srednjem nivou da se može voditi normalan razgovor i razumjeti većina stvari u nepoznatom tekstu
b) jedna od najvažnijih stvari uopšte - neophodno je stalno se usavršavati i nastojati postići znanje ravno onima kojima je to maternji jezik
c) precjenjen, a i nije toliko bitan - treba znati samo osnovne stvari - ionako se sva literatura koja iole vrijedi nečemu prevede na srpski.