Poezija
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
I pretvara svjetlost dana u tminu
Umirem hahahahahahahhahahahahhahahha
Bodlera, sultanu? ☺️
Bodlera samo u prevodu Kolje Mićevića priznajem
Raznežim se ovako u kasne sate
Nema tu šta da se ne prizna.
Ovaj, jedan od najvećih koji su poeziju tvorili.
Pogodila me pesma.
Teško ga se hvatam, ne spavam kada čitam vrhunsku poeziju. Ali više propuštam kad je ne čitam i spavam.
Nad stihovima takvog poete može se provesti život u bdenju i imati svrhu veću nego nečije nazovi življenje.
Ofelija
I
Na mirnom crnom valu gde zvezde sanjaju
Bela Ofelija poput velikog krina
Leluja velovima koji uranjaju...
Odjek hajke stiže iz šuma, iz daljina.
Već vekovima Tužna Ofelija tako
Plovi, sablast bela, rekom što crna teče.
Već vekovima krotka ludost njena lako
Romori svoju romansu u lahor, u veče.
Vetar velove vije, grudi joj celiva,
voda ljuljuška velove, spletene, bele;
Na ramenu joj drhte, plaču rese iva,
Nad čelom koje sanja trske se nadnele.
Uzdišu oko nje lokvanji koji venu;
Katkada u jovi zaspaloj budi gnezda
Iz kojih mali drhtaj prhne u trenu:
- Tajanstvena pesma sa zlatnih pada zvezda.
II
Bleda Ofelijo! Lepa poput snegova!
Da, Ti umre, dete, odnele su te vode.
- Vetrovi što se ruše s norveških bregova
Šaptali su ti reči opore slobode;
To dah jedan što ti guste svijao kose
Čudne nosaše zvuke tvom dahu što sanja;
Slušao ti je srce pev prirode, što se
Javi uzdahom noći i tužaljkom granja.
To ti glas lugih mora, grcaj nedogledan
Slomi detinju grud, a preblaga je bila;
To u aprilsko jutro lep bledi vitez jedan,
Jadni ludak, nemo sede do tvog krila.
Raj! Ljubav! Sloboda! Ludo, kakva snivanja!
Na toj si vatri bila ko sneg što se topi;
Reč ti vizija stesni u svoja zbivanja
- Sa stravom se beskraj u plavom oku stopi.
III
A pesnik kaže da preko zvezdane pruge
Dolaziš noću, tražiš cveće što si brala,
I da vide na vodi velove tvoje duge;
Ofelija plovi, veliki krin vrh vala.
Rembo
Mislim jebem li ga, boli ma svaka kost od ovakve lepote...
Hamlet ++++
Jedna od mojih najdražih knjiga. Mislim više ne znam ni mogu li da imam par omiljenih knjiga ili čak stotinak ...Ni da li išta mogu da izdvojim. Noćas sam sposobna samo da struje kroz mene izvesne aveti.
Meni je bilo naročito drago delo. Dobio sam 5 uz pomoć tog Ofelijinog citata koji sam naveo :)
Da li to šapat da li to vetar da li smrt prolazi
šta se to vraća, šta to podseća ko mi to dolazi
da li to ideš da li se gubiš ili nestaješ
ulicom uskom sanjanih snova da li to nestaješ
Jesu li ulice jesu li bujice puste u meni
Spava li noć to spava li savest budućnost spava li
ili spavaju samo snovi koje smo sanjali
Teret je teži od mojih ruku ko da ga izmeri
svet oko mene veruješ li mi kamen crni
ugljenišu se misli i smelost. Ko da te pita
a ja govorim i nepitana. Kamene zveri
strah mi još niste slile u kosti. Vrhove niste
uspele da mi oborite. Lađe po moru
drhte i plove zaljuljane drhte i plove
Vest o budućnosti ipak će stići Kamene zveri
na brodovima gori crven velik plamen
hoće li uspeti brod spasilački da dozove
u noći i tmini i u maglini tiho reže
da li to zato da te uzbudi da te probudi
da li to zato da ne zaboravimo da smo ljudi
Krenimo dalje Otvori smisao putovanja
Meni je hladno mraz u meni sve više steže
Meni je hladno i nepopravljivoj meni se sanja.
Mira Alečković
A man of words and not of deeds
Is like a garden full of weeds
And when the weeds begin to grow
It's like a garden full of snow
And when the snow begins to fall
It's like a bird upon the wall
And when the bird away does fly
It's like an eagle in the sky
And when the sky begins to roar
It's like a lion at the door
And when the door begins to crack
It's like a stick across your back
And when your back begins to smart
It's like a penknife in your heart
And when your heart begins to bleed
You're dead, and dead, and dead indeed.
Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu
Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali
Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle
Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo
He says he'll be leaving you soon still you beg him to stay
But he wants to make it somewhere in the U.S.A.
And though he'll be far he promises he'll write every day
When time will be right, he'll come back and he'll take you away
Је л' остајеш код нас? Већ касно је за сан
Мислим ионако на тебе цео дан
Прошли смо већ ово
Неколико пута
И није ме страх
Него жао ми што луташ
Сишао сам доле
У тајни живот сутерена
Препуне фиоке
Ту живе они којих нема
Рафал сећања
Прашина из детињства
Отровани пас
Слике, плоче, писма
Време утрне
Што не излечи
Успут побије
Ко се испречи
Скитамо по води
Средњим Дунавом
Падне ми на памет да све је требало
Раније да прођем
Раније да знам
Раније да почнем
Да предосећам
Тако ми недостајеш
Тако ми недостајеш
Пронађеш на мени своје страхове
Говориш да треба
Кажем не умем
Не умем да волим, а да одлазим
Не умем да морам, а да урадим
Тако ми недостајеш
Тако ми недостајеш
Кад умор победи она тихо уздахне
Не уме да каже, ни да побегне
Замисли се и ћути, гледа далеко
Зна сад - кућа ми је тамо где ми је и брод
Тако ми недостајеш
Тако ми недостајеш
Тако ми недостајеш
Тако ми недостајеш
Granitna Stena
Ja ne bih hteo da svet prati
povest i jad života mog;
Kako to voleh, i što patih –
nek' sudi savest, ili Bog!...
Nek' se pred njima duša prazni,
nek' njima s molbom pruža ruke;
I nek' me samo onaj kazni,
koji mi smisli sve te muke;
Prekor glupaka, prekor ljudi
nad snažnom dušom nema vlasti;
Nek' morski talas samo gudi,
granitna stena neće pasti;
Njen vrh je s oblacima surim,
more i nebo su je stisli,
ona, sem gromu i sem buri,
ne kaže nikom svoje misli...
Ljermontov
Granitna Stena < Granit Xhaka
Džak granita > Granit džaka
Dugove je vratio
Svi se živi čude
Još mu malo fali
Gospodin da bude